Iza stvarnosti

Nigde pojaseva za spasavanje,


samo nemirna noć i spavanje.


Nema jorgana ni topline,


i šire se daleke zvezdane magline.


Titravi odraz na površini leda


sjajnog meseca, koji sve gleda.


A opet miriše bosiljak i kamilica


kraj fotografije tvog zamrznutog lica.


I čini da ova koliba od pruća


postane topla i udobna kuća.


Možda si zvezda il meteor što pada


bežeči od svoga okamenjenog stada.


I možda ćeš moj zamrznuti san


pretvoriti u sunčan dan.


Ali prazna je ta priča, i uzalud je trud,


ti i ne postojis, samo sam ja lud.






Eki(neki)