Verujem

Tragam za plavim maslačkom
u izgubljenom raju.
Tragam za onom tačkom na kraju rečenice,
ukusom dedine prepečenice,
i mirom pod njenim šeširom.

Tragam za strofom koja će me ubiti,
katastrofom koja će me probuditi,
devojkom koja će me sludeti.

U beskrajnom traganju,
’’bespotrebnom’’ izlaganju,
tragam za krajem u laganju.

Za ukusom super palačinke tragam,
tražim devojku po otisku šminke.

I prašnnjave tavane, plave ptice, znakove na fasadama,
Trnove Ružice uspavane, njeno lice među zgradama.
Petlove novog jutra, ostatke od juče u sutra,
poentu u meditaciji, falinku u gravitaciji, kocku u rotaciji.....

I sve što pronađem vodi ka novom traganju,
oprostite ako sam smetao.
Ovo je kraj mom izlaganju,

Tragam za novim snom u snu,
Za vrhom na dnu....
Mesečina je plava, samo ne razumete,
nad vodom igraju vile, noćno nebo je puno pesme.
I sve ono što se ne sme, čime plaše decu...
Ja pronađem u starim fenjerima, u eci peci pecu....

I evo gde kaplje kiša niz novi dan,
narandzasti patuljak kisne,
i koga probudi san i tišina kad vrisne.

Tragam za onim što sam bio,
dok sam umeo da sanjam i dok sam snio.
Koliko vredim i koliko ću vredeti,
koliko ih ubedim da me ne mogu ubediti.

Hodam kroz polja prašnjavih ljubičica
I ni jedna ptica ne odleće od mene.
Na uzglavlju šarene posteljine
titrave igraju sene i noć me okružuje
svojom nasmejanom pesmom.

Oprostite na lošem ukusu čaja,
i što sam se ovako ophodio,
tu negde između princeze i zmaja... ja sam se rodio.
Noć je i treba dosanjati stvarnost.


Emil

26.06.2011