ПЛАВИ БРОД
Позивам воду да помогне насуканом броду,
црне га мисли гоне и лагано тоне.
Промашио је суштину, тоне у прашину,
разне га муче бољке, шапућу мртве шкољке.
Циче јарболи од кедра, завијају тужно иструлела једра.
Тајну чува бродска свеска, скривена испод наслага песка.
Ветар тек донесе коју слану капљицу мора,и тужно се осмехне испуцала кора.
Нит сирена, нит медуза, само слане капљице суза.
Ветрови далеки говоре свима о миту да доћи ће плима,
да ће море загрлити лађу, да исти се нађу.
А онда у јуриш ка бескрајној води и толико очекиваној слободи,
где за њега престају муке, грле га бескрајне влажне руке.
Јунаци се не боје, и он ће поносан отићи у плаву гробницу међ' своје.
Нема коментара:
Постави коментар