Tričavih milijardu svetlosnih godina

Tričavih milijardu svetlosnih godina

Kako se snovi tek tako rode

 a onda sve prođe i ode,

samo  nestane.

Omiljen pesnik i njegov stih,

o kako voleo bih

da bol prestane.

I tama kada se obruši,

kada sve što volim se sruši

i odnese voda.

U senci starih skulptura

i nedešifrovanih gravura

čeka me sloboda.

Kako umem da sagledam plavet,

tek kada pobedim avet

i slep kada progledam.

Kada napustim luku,

i u njoj ostavim strah i muku, 

jer nisam hteo da se predam.

I Žak Prever i Šarl Bodler

daju energiju za moj propeler

čim ih se setim.

I Da Vinči i Buanaroti

moji su kopiloti,

uvek su sa mnom kada uzletim.

Kako se snovi tek tako rode

a onda sve prodje i ode,

ostane tek mali cvetić u svesci.

Omiljen pesnik i njegov stih,

o kako voleo bih

da Bog oživi na ovoj fresci.

                                     Emil 2012