Ljudi se boje, gde si Noje?
Čovečanstvo je na cedilu ostavljeno,
sve je poplavljeno.
Na dobro ne sluti, kiša se ljuti ...
psssst, mogu nas čuti.
Oči mi bode toliko vode ...
Skroz sam mokar, vetar me šiba,
mnogo se plašim jer nisam riba.
Ne umem da plivam
ja o nekakvom kopnu snivam.
Mokar je ceo nebeski svod
a nigde ne vidim Nojev brod.
Crni nam dani predstoje,
molim te pojavi se Noje.
Mada, boli me uvo,
na trećem spratu kod mene je suvo.
Neću po vodi da gazim,
neću sa sprata da silazim.
A kad ponestane hrana,
pecaću sa prozora svog stana.
Pod prozorom mi se sve talasa i giba,
nikad još mojom ulicom nije prolazilo toliko riba...
I misli me spopale neke snažne
da su sve te ribe vlažne.
Neću više spominjati te vrste probleme,
da se ne bih udaljio od teme.
Molim te kišice stani,
molim te Sunašce lupi šakom o sto i grani.
Ne želim smak sveta, ne želim kraj,
ne želim Oktobar kada je Maj.
Majčice prirodo
to nije prirodno.
PS: Prodajem povoljno čamce,
vesla, štapove za pecanje i mamce...
I samo da još kažem Noju
a da to ne shvati kao paranoju....
da u barci ugradi dobru navigaciju
i sve moguće radare za ne daj Bože situaciju.
Jer rusi mogu uz jedan klik
da od barke naprave Titanik.
E toliko od mene samo,
bilo je sažeto, tu i tamo.
Sada odoh da sa astala
uklonim ostatke algi i korala.
Pa da u šetnju izvedem svog morskog psa,
evo već maše repom kao da zna.
I nadam se, dragi naši
da ste dobri kajakaši.
I da će da se nauživaju
oni koji znaju da plivaju.
A pošto voda nije podložna kritici,
sutra ćemo opet o politici...
Penzije i plate .... pa već znate.
Valjda će sutra nebo biti plavlje,
'ajd uzdravlje!
Raportira: Emil, gnjuračko - ronilački vod
Нема коментара:
Постави коментар